Ana Todorović, specijalista strukovni nutricionista dijetetičar

 

Čovek je veoma kompleksno biće. Međutim ono što je činjenica i naučno dokazano jeste da psihološki status apsolutno upravlja fizičkim. Emocije se apolutno somatizuju, a pogotovo one negativne. Primer tome je napetost u vratu koji ukazuje na neki prikriveni strah, ukoliko su nam ramena napeta to ukazuje na preveliko opterećenje i odgovornost, ukoliko smo tužni to se manifestuje kao napetost u gornjem delu leđa... Uzročno posledična veza stresa može se odraziti i na poremećaj rada štitne žlezde, gubitak kose, gubitak na težini ili nasuprot tome gojenje.

 

Psihološki aspekti ishrane

 

Odnos prema hrani

Odnos prema hrani u velikoj meri zavisi od načina odgajanja i načina na koji se u porodici prema istoj ophodilo. Stoga, nekome je hrana i porodični obed asocijacija na mir i blagostanje i gaji potpuno zdrav odnos prema ishrani i u praksi se pokazalo da takve osobe retko razviju otpor prema određenim namirnicama ( npr.kada je dete bilo primorano da pojede sve iz tanjira ili npr.spanać prema kome ima izrazitu averziju), otpor često može da pređe u anaksioznost ukoliko je osoba kao dete bila kažnjavana ukoliko ne pojede porciju koju je roditelj namerio zbog npr. loše krvne slike ili slabijeg razvoja. Treba napomenuti da su namere roditelja uvek naravno dobre, međutim način često može da bude pogrešan.

 

Spona depresije i gojaznosti

Čest primer u praksi je da osobe, pogotovo one ženskog pola razviju depresiju zbog gojaznosti. Nije redak slučaj, tj. veoma često se dešava da depresija i gojaznost budu uslovljene jedna drugom. Sa jedne strane u nekim teškim trenucima u životu kod osobe se pojavi depresija, usled mnogobrojnih stresova i loših životnih poglavlja. Tada ne scenu stupa medikacija, tj. upotreba raznih antidepresiva, propisanih od strane psihijatra. Najčešći slučaj je da upotreba antidepresiva uslovljava nagli porast telesne mase i osobe najčešće postanu gojazne sa vrlo usporenim metabolizmom.

 

Psihološki aspekti ishrane

 

Neophodne intervencije stučnog tima

Ovde je potreban timski rad psihijatra, psihoterapeuta i nutricioniste. Cilj bi bio da se osoba na prvom mestu dovede u funkcionalno stanje, vrati radnim aktivnostima i dostigne visok nivo motivacije da uspostavi adekvatan režim ishrane i fizičke aktivnosti. Sa druge strane, neke osobe imaju genetsku predispoziciju da budu gojazne i ukoliko ne sprovode određenu ishranu i konstantno vežbaju ovaj problem prelazi u hroničan. Ove osobe često razviju neki vid depresije.

To je uslovljeno konstantnim nezadovoljstvom, niskim nivoom samopouzdanja i u nekim slučajevima kritikama okoline, što još više pogoršava stanje i uvodi u još veći problem i u jedan začarani krug u kome se smenjuju – ogroman energetski unos - rigorozne dijete - povratak na staro i dobro poznat jo jo efekat dijeta kada se vrate brzo izgubljeni kilogrami i još neki pridoda. U ovom slučaju psihoterapija zaista ima veliki značaj uz strog dijetetsko higijenski režim kako bi osoba potpuno osvestila svoj način funkcioniosanja u kome se najčešće unosi ogromna količina hrane, dok je fizička aktivnost skoro potpuno izostavljena i najčešće pronalazi puno izgovora za neadekvatan način ishrane i životni stil.

 

Poremećaji u ishrani

Postoje mnogobrojni slučajevi kada se razviju i određeni poremećaji u ishrani kao što je anoreksija i bulimija u čijoj osnovi su anaksioznost i otpor prema hrani kako ne bi došlo do gojenja ili se hranom vrši neki vid nezdrave samokontrole. Ovi problemi apsolutno nisu za zanemarivanje i uvek je neophodna pomoć stručnjaka.

Poremećaji u ishrani su najčešći kod ženske populacije i to tinejdžerskog uzrasta i nije redak slučaj - poremećaj menstrualnog ciklusa, gubitak kose, psihološke smetnje, kao i deficit u vitaminima i mineralima. Oporavak je dug, težak i neizestan i sa mogućnošću smrtnog ishoda. Najvažnije je prepoznati ga na vreme i reagovati što pre. Koren ovog problema leži u porodičnim odnosima ali i nemetanju kulta ektremno mršavog izgleda koji se medijski plasira. I o ovom slučaju je neophodna stručna pomoć, pre svega fizički osnažiti osobu sa poremećajem u ishrani, a zatim sledi dugotrajan psihoterapijski proces.