Ana Todorović, specijalista strukovni nutricionista dijetetičar

U susret letu - popularne dijete sadašnjice

 

Put do najzdravije dijete

 

Ketogena dijeta

Propisana 1920. godine kao deo terapije za lečenje epilepsije, ova dijeta koja je zasnovana na niskokaloričnom režimu ishrane bogatom mastima, podstiče telo da koristi masti kao izvor energije umesto ugljenih hidrata uvodeći ga u ketozu kako bi se smanjili epileptični napadi.

Pored nekih poboljšanja laboratorijskih parametara efekti nisu dugoročni kada je reč o smanjenju telesne težine. Unos ugljenih hidrata je drastično smanjen na manje od 5 posto dnevnog unosa kalorija. Bukvalno isključuje unos voća, povrća, integralnih žitarica, pasulja i mahunarki. Ne može da zadovolji potrebe za unosom hranjivih materija koii odgovara dnevnim potrebama, bez velike količine suplemenata u vidu vitamina i minerala. Dijeta propisana u cilju rešavanja nekog zdravstvenog problema nikada ne treba da se koristi za regulisanje telesne težine.

 

Tridesetodnevna dijeta

Podrazumeva 30 dana bez šećera, veštačkih zaslađivača, mlečnih proizvoda, žitarica, mahunarki i alkohola. Ako se negde pogreši počinje se ceo ciklus ispočetka. Podrazumeva puno voća i povrća. Nema brojanja kalorija i merenja kako bi se stavio akcenat na dobrobit zdravog načina ishrane, a ne na gubljenje kilograma.

Zahteva potpunu promenu životnih navika. Ne postoji dugoročni plan kako da se održi postojeća težina nakon 30 dana koliko režim traje što nije ni približno dovoljno vremena da se promeni način života i trajno popravi zdravstveno stanje.

 

Dijeta 5 : 2

Poznatija je pod nazivom isprekidani post. Ovaj režim ishrane podrazumeva da se dva dana unosi smanjena količina kalorija (oko 500-600 kcal dnevno naspram 2 000 kcal i više koliko se inače unosi), dok je preostalih pet dana ishrana “normalna”. Suština je da se zavara telo tako što će “pomisliti” da oseća glad, usled čega će početi da gori masti umesto da ih taloži. Izuzetno je teško naći makar i jednu vrlinu.

Unos kalorija je drastično ograničen i na jedan sasvim neprirodan način u kratkom vremenskom periodu. Ograničavanje i lišavanje uvek na kraju dovode do prejedanja.

 

Paleo dijeta

Zagovornici ove dijete kažu – jedite kao naši preci iz pećine da biste bili zdravi jer to što se mi oslanjamo na prerađenu, polu-gotovu hranu, jeste uzročnih svih naših zdravstvenih problema. Gotova i polugotova hrana je u potpunosti eliminisana. Akcenat je na primarnim namirnicama i nemasnim vrstama mesa. Nedostaju žitarice i mlečni proizvodi. Mi ne lovimo, ne pecamo i ne skupljamo hranu na način na koji su ljudi to činili u doba Paleolita, i danas bukvalno ne postoji hrana koja barem malo liči na onu koju su ljudi jeli pre 10.000 godina.

 

Pomenute dijete su jednom rečju – kratkoročni, brzi i ekstremni načini ishrane zasnovani na ograničenjima i lišavanjima. Oni se ne bave korenom naših problema u vezi sa načinom ishrane i hranom koju jedemo. Za razliku od njih, naredni režimi ishrane predstavljaju dugoročni, održiv način života bez lišavanja.

 

Put do najzdravije dijete

 

DASH dijeta

Način ishrane koji ima za cilj da zaustavi hipertenziju (DASH) je provobitno osmišljen kako bi se lečile i sprečile bolesti srca. Zasniva se na izbalansiranoj ishrani, koja je umerena i sadrži hranjive namirnice. Na odgovoran način se ograničava unos crvenog mesa, natrijuma, punomasne i slatke hrane. Podstiče se unos voća, povrća, integralnih žitarica, nemasnih proteina, zdravih masti, orašastih plodova i mahunarki. Vremenom se dijeta polako menja.

Ne postoji nedozvoljena hrana. Predstavlja prirodan, savremen i razuman pristup rešavanju zdravstvenih problema i problema telesne težine. Ukoliko jedemo van kuće to može da bude problem jer su porcije koje se služe u restoranima po običaju velike, suviše slane i bogate mastima. Ovakav način ishrane je održiv - možete slobodno da se pridržavate ovih smernica do kraja života.

 

Mediteranska dijeta

Zasniva se na načinu ishrane i stilu života koji je karakterističan za stanovnike Mediterana. Oni su dugovečni, zdravi i opšte je prihvaćeno da u tome ključnu ulogu imaju način ishrane i aktivan stil života. Sveži proizvodi, integralne žitarice, riba, mahunarke, orašasti plodovi i druge zdrave masti su sastavni deo svakog obroka.

Nema preterivanja u konzumiranju alkoholnih pića. Crveno meso i slatkiši su iskuljučivo rezervisani za posebne prilike i konzumiraju se u malim količinama. Unos kalorija zavisi od fizičke gladi i stepena aktivnosti. Mnogi restorani u svojoj ponudi imaju mediteranska jela i ukoliko pored njih naručite i veliku porciju salate ili povrće budite bez brige. Od svih zdravih načina ishrane ovaj je svakako najzdraviji.

 

Generalno gledajući ne postoji dijeta ili način ishrane koji odgovara svima. Treba izbegavati svaku dijetu koja postavlja granice, podrazumeva odricanje ili pristupa ishrani na neprirodan način. Živeti zdrav život ne zahteva „varanje“, nije određeno brojem dana ili kalorija. Zdrava ishrana je izbalansirana ishrana i zavisi od toga koliko smo gladni i naravno treba da je prati i redovna fizička aktivnost i dovoljno sna. Principi koje ona treba da ispune jesu:

  • umerenost,
  • raznovrsnost,
  • optimalne količine,
  • individualni koncept tj. prilagođavanje pojedincu.