Ana Todorović, specijalista strukovni nutricionista dijetetičar

Određenim načinom ishrane i unosom određenih supstanci sa jedne strane je moguće podstaći koncentraciju, memoriju kao i dobro raspoloženje. Kada u ishrani nema neophodnih nutrijenasa može doći do razdražljivosti, pada koncentracije, loše memorije, a u nekim slučajevima čak i do depresije. Namirnica koja nepovoljno utiče na rad centralnog nervnog sistema je svakako alkohol. Kada se konzumira u velikim količinama može dovesti do trajnog oštećenja moždanog tkiva, a sa druge strane umerena količina crnog vina ima jak antioksidativni učinak i vrlo povoljno utiče na rad srca i krvnih sudova.

Šećer je energetsko gorivo za mozak, međutim to se ne odnosi na koncentrovane šećere. Mozak najbolje crpi resurse iz složenih ugljenih hidrata žitarica, voća...Med je takođe jako dobra namirnica za rad mozga,ali obzirom na kalorijsku vrednost i stepen slasti treba biti umeren u količinama. Nikotin ne predstavlja hranu, ali važno je napomenuti njegov izrazito nepovoljan uticaj na rad centralnog nervnog sistema zato što ometa moždanu cirkulaciju, tj. dotok kiseonika i na taj način trajno negativno utiče na nervne funkcije.

Jedan od najčešće spominjanih efekata kod osoba koje odluče da vode zdrav način života (prestanu sa neumerenim konzumiranjem alkohola, smanje upotrebu cigareta i upotrebu šećera) jeste efekat smanjenja hroničnog umora i iscrpljenosti čemu u velikoj meri doprinosi bolja prokrvljenost moždanog tkiva usled boljeg protoka kiseonika.

Uticaj hrane na nervni sistem

 

Namirnice koje doprinose boljem funkcionisanju CNS-a

Integralne žitarice

Integralne žitarice kao što su ovas, ječam, heljda, raž, pšenica, spelta, integralni pirinač, kinoa i amarant smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti. Funkcionisanje svih organa zavisi od količine krvi koja dospeva do njih, pa hrana koja potpomaže ovaj proces povoljno utiče i na mozak. Zrna žitarica sadrže vlakna, vitamin E, cink, belančevine i omega-3 masne kiseline, a najbolje ih je konzumirati ujutru (u kombinaciji s medom i suvim voćem). Kada se žitarice kombinuju s mahunarkama obezbeđuje se kompletan aminokiselinski sastav, jednak onome u mesu, što je jako važno kod osoba koje se hrane vegeterijanski i često dolaze u deficit ukoliko ne prate preporuke.

 

Riba

Riba predstavlja visokoproteinsku namirnicu što je odlično za postizanje bistrog uma i mentalne svežine. Vrste ribe kao što su losos, skuša, sardina, pastrmka treba da bude neizostavan deo jelovnika. Takođe, dobar efekat daju i plodovi mora koji su bogati cinkom, mineralom (koji utiče na poboljšanje memorije) ali i omega-3 masnim kiselinama neophodnim za dobar rad mozga. Omega 3 masnih kiselina ima najviše u lososu i skuši i mnoge studije su dokazale da utiču povoljno na raspoloženje i smanjenje simptoma depresije. Proteinske namirnice se duže vare što može ometati priliv energije pa je preporučljivo kombinovati ih sa što više svežeg povrća.

 

Koštunjavo voće

Plodovi kao što su orasi, lešnici, bademi višestruko su značajni za mozak. Bogati su belančevinama, cinkom i vitaminom E koji poboljšava intelektualne sposobnosti, a sadrže i dosta bora, minerala čiji nedostatak u organizmu smanjuje mentalnu aktivnost. Bora ima i u mahunarkama, voću, brokoliju, lisnatom povrću.

 

Maslinovo ulje

Dok zasićene masne kiseline, prvenstveno one iz mesa i drugih namirnica životinjskog porekla, oduzimaju energiju i usporavaju mentalne sposobnosti, zdrave masnoće iz hladnoceđenih biljnih ulja poboljšavaju pamćenje i stabilizuju raspoloženje.Istraživanja su pokazala da ishrana s malo nezasićenih masnoća može uzrokovati slabljenje memorije,promenu raspoloženja i nesanicu. Zato je bitno da masti koje se unose budu zdrave masti kao što su one iz maslinovog ulja, semenki, oraha i drugih koštunjavih plodova. Važno je izbegavamje mesnih prerađevina, kolača, industrijskih slatkiša,čipsa i slanih grickalica.

Uticaj hrane na nervni sistem

 

Borovnice i ribizle

Ovo bobičasto voće sadrži važne fitonutrijente koji poboljšavaju sposobnost pamćenja i smanjuju efekt¬¬¬¬¬e hroničnih degenerativnih procesa poput Alchajmerove bolesti ili demencije. Ukoliko se borovnice redovno konzumiraju dolazi do poboljšanja mentalnih i motoričkih sposobnosti. Dovoljno je pojesti jednu šolju borovnica ili ribizli dnevno, svežih ili zamrznutih. Imaju i antiejdž efekat.

 

Nar i citrusi

Pomorandže, limun, grejpfrut i nar prave su vitaminske bombe koje pozitivno deluju i na centralni nervni sistem. Ovo voće obiluje antioksidansima koji štite mozak od slobodnih radikala.

 

Zeleno lisnato povrće

Spanać, kelj, blitva, brokoli, karfiol, rukola, zelena salata, prokelj – sve ove namirnice zaslužuju važno mesto u svakodnevnoj ishrani, jer su veoma korisne za čovekovo opšte zdravlje. Zeleno lisnato povrće bogato je gvožđem, a nedostatak ovog minerala povezuje se sa sindromom nemirnih nogu,umorom,lošim raspoloženjem i slabom koncetracijom. Brokoli obiluje gvožđem i kalijumom i ima jako oksidativno dejstvo.

 

Paradajz

Sadrži likopen, antioksidans koji je posebno koristan za mozak, a pomaže i u prevenciji moždanog udara.Zanimljivo je da likopena ima više u kuvanom paradajzu nego u svežem.

 

Kakao

Kakao spada u namirnice koje najpovoljnije deluju na mozak.Sastojci kakaa,čiji je povoljan učinak na kardiovaskularni sistem klinički dokazan, korisni su za mozak jer podstiču cirkulaciju. Koristi se kao napitak ili dodatak musliju i žitaricama. Od kakaa se može napraviti i zdrava čokolada, tako što se pomeša sa medom, biljnim mlekom u prahu, bademima i rogačem. Ova poslastica jede se kašikom.

 

Avokado

Avokado sadrži ogromnu količinu minerala i oligoelemenata,tri puta više od drugih vrsta voća. Avokado je bogat magnezijumom,fosforom,gvožđem,cinkom,bakrom i manganom pa smanjuje umor i nervozu te jača imunitet. Prepun je zdravih masnoća koje podstiču cirkulaciju krvi, što podstiče intelektualne sposobnosti. Može se koristiti za pripremu raznih namaza i sosova.